| Предмет | Математичка логика и примене |
|---|---|
| Модул | Информациони системи и технологије |
| Статус предмета | Изборни |
| Катедра | Катедра за математику |
| Број ЕСПБ бодова | 4 |
Стицање знања из општих и посебних метода формалног логичког закључивања, са
упознавањем централних тема заснивања научне теорије: непротивречности, независности,одлучивости,
сагласности и потпуности.
По завршетку курса студент ће овладати техникама доказивања и оповргавања
постављених хипотеза, као и вештинама препознавања и образлагања логички погрешног закључивања, на
основу система класичне логике исказа и предиката
Менторски рад или класичан начин.
Теоријска настава Језик исказа и језик предиката првог реда.
Аксиоматски метод и релација дедукције. Независност аксиома. Непротивречност теорије.
Класична логика исказа и предиката – формални системи и модели. Критика класичне двовалентне логике и
парадокси импликације. Поливалентне логике.
Доказивање и оповргавање – модел и контрамодел. Булове алгебре.
Непротивречност, сагласност, потпуност и одлучивост логичког система.
Појам математичке теорије.
Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
Теме на часовима вежби су усклађене са темама на предавањима и разрађују се кроз практичне примере.
- П. Јаничић, Метамтичка логика у рачунарству, Математички факултет, Београд,2005.
- Ј. Bell, М. Machover, A Course in Mathematical Logic, North-Holland, Amsterdam, 1977.
- D. Bonevac, Deduction, Blackwell Publishing, Malden, 2003.
- I. Lakatos, Proofs and Refutations, The British Journal for the Philosophy of Science XIV (1963), pp. 1-25, 120-
139, 221-245, 296-342. (Prevod: Školska knjiga, Zagreb, 1991.)
